Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Planiranje venčanja predstavlja jedno od najlepših, ali i najizazovnijih iskustava u životu para. Kada se tome doda i želja da se brak blagoslovi pred Bogom, često se pojavljuju brojna pitanja i nedoumice. Crkveno venčanje je sveta tajna koja zahteva pažljivu pripremu, a zbog različitih iskustava i tumačenja, mladenci se često osećaju zbunjeno. Ovaj članak ima za cilj da rasvetli sve aspekte procedure crkvenog venčanja, pružajući jasne odgovore i korisne savete za buduće supružnike.

Gde se možete venčati? Ključno pitanje parohije

Jedna od najčešćih nedoumica tiče se izbora crkve. Postoji široko rasprostranjeno verovanje da se venčanje mora obaviti u parohiji mladoženje. Međutim, pravila su fleksibilnija. Možete se venčati u bilo kojoj pravoslavnoj crkvi ili manastiru koji vam je drag, uz određene uslove.

Suštinska procedura crkvenog venčanja podrazumeva da mladoženja, ukoliko se venčava van svoje matične parohije, pribavi pismenu ili usmenu saglasnost svog parohijskog sveštenika. Ovo se često naziva "odobrenje" ili "prepis". Nakon toga, sveštenik koji će obaviti obred (bilo da je iz mladoženjine parohije ili iz crkve u kojoj se venčavate) upisuje brak u crkvene knjige. Dakle, glavni sveštenik na venčanju može biti bilo koji sveštenik koji vas venčava, a ne nužno onaj iz mladoženjine crkve.

Važno je unapred se dogovoriti sa sveštenikom crkve u kojoj želite da se venčate, proveriti dostupnost termina i objasniti mu situaciju. Mnogi parovi uspešno rešavaju ovaj administrativni deo bez većih poteškoća.

Predbračni ispit: Šta je to i kako izgleda?

Predbračni ispit je obavezan korak pre samog venčanja. On nije ispit u klasičnom smislu reči, već razgovor sa sveštenikom. Tokom ovog sastanka, koji obično traje 20 do 30 minuta, sveštenik će vas upitati da li svojom voljom i bez ikakvog pritiska stupate u brak, da li ste u krvnom srodstvu i da li ste se ranije obećali nekom drugom. Takođe će vas podsetiti na svetost braka, važnost vere, ljubavi i uzajamnog poštovanja.

Na ovaj razgovor treba da ponesete crkvene krštenice svoje i svedoka (kumova). Ponekad sveštenik može zatražiti i da naučite osnovne molitve, poput "Vere" i "Oče naš". Cilj je da se utvrde formalni uslovi i da se mladenci duhovno pripreme za taj dan. Ovo je prilika da postavite i sva praktična pitanja u vezi sa samom ceremonijom.

Šta je potrebno doneti za ceremoniju venčanja?

Za obred svete tajne braka potrebno je obezbediti nekoliko predmeta. Ovi predmeti su simbolični i deo su tradicije:

• Venčani peškir (platno): Koristi se za vezivanje ruku mladenaca tokom obreda. Dimenzije su obično oko 1.7m x 0.5m. Može biti belo i ukrašeno vezom ili simbolima.
• Četiri sveće: Po dve drže mladenci. Tradicionalno su voštane i žute boje, ali se često koriste i bele ukrašene sveće.
• Pehar (časa) i crno vino: Mladenci tokom obreda piju iz iste čase, što simboliše zajedništvo i podnošenje životnih radosti i teškoća.
• Venčane krune (venci): U crkvi postoje tradicionalne metalne krune. Sve češće se, uz dogovor sa sveštenikom, koriste i venci od živog cveća koji se stavljaju na glavu.
• Burme: Par narukvica koje mladenci međusobno razmenjuju. Obično ih kupuju mladenci, a trošak mogu preuzeti i kumovi.

Preporučuje se da unapred proverite sa sveštenikom šta tačno treba da obezbedite, jer pojedine crkve imaju svoje pehare i platna koja se mogu koristiti.

Organizacija i tok ceremonije venčanja

Sam obred venčanja traje između 30 i 45 minuta, zavisno od brzine sveštenika, prisustva hora i broja učesnika. U pravoslavnoj tradiciji, mladenci obično zajedno ulaze u crkvu. Redosled ulaska može varirati, ali najčešće prvo uđu mladenci, pa kumovi, a zatim gosti.

Tokom obreda mladenci stoje ispred oltara, držeći sveće. Sveštenik izvodi niz molitvi, stavlja im krune na glavu, povezuje im ruke peširom i daje im da piju vino iz zajedničkog pehara. Na kraju obilaze oko analoja (pulta za čitanje), što simboliše početak zajedničkog hoda kroz život.

Važno je dogovoriti se sa sveštenikom oko svih detalja ceremonije, kao što su mogućnost slikanja unutar crkve, prisustvo dece ili način na koji će gosti biti raspoređeni.

Finansijski aspekti: Takse, prilozi i hor

Ovde dolazimo do jednog od najosetljivijih pitanja. Ne postoji jedinstveni zvanični cenovnik za venčanje u crkvi. Troškovi se značajno razlikuju od eparhije do eparhije, od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika.

Troškovi se obično mogu podeliti na:

1. Prilog crkvi (često nazvan "taksa"): Ovo je novčani iznos koji se daje crkvi u kojoj se obavlja venčanje. Iznosi variraju, obično od nekoliko hiljada do desetak hiljada dinara, posebno u većim gradovima i popularnim crkvama. Plaća se uglavnom ako mladenci ne pripadaju toj parohiji.
2. Prilog svešteniku: Sveštenici ne primaju platu od države, već žive od priloga vernika. Iznos je stvar dogovora i dobre volje. Uobičajeno je da se svešteniku da novčani poklon u koverti na dan venčanja. Iznosi koje spominju mladenci kreću se od 50 do 200 evra i više.
3. Crkveni hor: Ako želite da ceremoniju prati pevački hor, to predstavlja dodatni trošak. Cena hora varira od 50 do 200 evra, u zavisnosti od renomea i broja pevača. Mnogi savetuju da je hor vredan ulaganja jer daje posebnu svečanost celom događaju.

Savet je da se o svim troškovima jasno dogovorite unapred sa nadležnim sveštenikom, kako ne bi došlo do neprijatnih iznenađenja. Takođe, neki manastiri nemaju fiksne tarife, već se prilog daje po mogućstvu.

Kada NIJE dozvoljeno venčanje? Pravila o postovima i praznicima

Pravoslavna crkva propisuje da se venčanja ne obavljaju u vreme velikih postova i na određene praznike. Ovo pravilo postoji iz poštovanja prema duhovnom karakteru tih dana, koji su posvećeni molitvi, skrušenosti i uzdržanju.

Zabranjeni dani za venčanje su:

• Uskršnji post (od Čistog ponedeljka do Vaskrsa).
• Petrovdanski (Apostolski) post (varira, traje od 8 do 42 dana, obično od kraja maja/juna do 11. jula).
• Gospojinski post (od 14. do 27. avgusta).
• Božićni post (od 28. novembra do 6. januara).
• Sreda i petak svake nedelje (kao dani posta).
• Neki veliki praznici kao što su Krstovdan i Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja.

U izuzetnim slučajevima (npr. trudnoća, neodložni odlazak u inostranstvo) može se podneti molba nadležnom episkopu za dozvolu venčanja u post. Međutim, to se ne smatra dobrim tonom ako nema opravdanog razloga.

Česta pitanja i odgovori (FAQ)

Da li kumovi moraju biti u braku?

Ne. Kumovi (svedoci) u crkvi mogu biti bilo koje dve osobe, bez obzira na to da li su u braku međusobno. Možete imati kuma i kumu, dva kuma ili dve kume. Bitno je da su kršteni u pravoslavnoj crkvi (ili priznatoj hrišćanskoj crkvi, uz dogovor) i da su vam bliski. Stari običaj da su kumovi muž i žena i da su sa mladoženjine strane danas se ne poštuje strogo.

Šta ako jedan od mladenaca nije pravoslavne vere?

Crkveno venčanje je moguće u mešovitom braku. Potrebno je dobiti blagoslov nadležnog episkopa. Obično se od partnera koji nije pravoslavac traži pismena izjava da neće sprečavati drugog supružnika da ispoveda svoju veru i da će se deca vaspitavati u pravoslavnoj veri. Preporuka je da se o svemu detaljno porazgovara sa sveštenikom što pre.

Da li je potrebno prvo gradjansko venčanje?

Prema važećem zakonu, nije bitan redosled. Možete se venčati prvo u crkvi, a potom u opštini, ili obrnuto. Crkveni brak sam po sebi nema pravni efekat pred državom, tako da je obavezno obaviti i građansku ceremoniju kod matičara.

Koje je odelo prikladno za crkvu?

Za mladoženju je prikladna odora sa dugim rukavima (košulja i sako). Mladu treba da obuče haljinu sa pristojnim dekolteom i dužim rukavima (ili barem do lakta). Poželjno je da nosi veo, ali to nije stroga obaveza. Izbegavajte veoma kratke haljine i preterano otkrivene dekoltee. Tetovaže, ako su na vidljivim mestima, treba pokriti.

Da li se crkva može dekorisati cvećem?

Da, uz prethodni dogovor sa sveštenikom. Dekoracija cvećem je uobičajena i dobrodošla, pod uslovom da ne ometa tok obreda i da se ne oštećuje enterijer crkve. Preterano ekstravagantne dekoracije se ne preporučuju.

Zaključak: Vaš dan, vaša priča

Crkveno venčanje je duboko ličan i duhovni čin koji treba da bude ispunjen ljubavlju, mirnom i poštovanjem. Iako se procedura crkvenog venčanja može činiti komplikovanom, ključ uspeha leži u ranoj komunikaciji i iskrenom dogovoru sa sveštenikom koji će vas venčati.

Ne dozvolite da vas administrativni detalji, različita iskustva ili neproverene informacije oduzmere radost od ovog velikog koraka. Organizujte sve na vreme, pitajte šta god vam nije jasno i verujte da će se, uz malo strpljenja, sve urediti. Na kraju, najvažnije je da