Realnost Advokature u Srbiji: Zarade, Izazovi i Put ka Samostalnosti

Kada se pomene zanimanje advokata, u javnosti se često pojavi slika profitabilnog, prestižnog i stabilnog posla. Međutim, realnost za veliki broj pravnika koji se odluče za ovaj put je daleko drugačija. Kroz priče, iskustva i diskusije samih ljudi iz struke, otkriva se složen i često neizvestan svet u kome zarada varira iz meseca u mesec, a uspeh zavisi od mnoštva faktora koji često prevazilaze samo stručnost.

Početak: Nejednaka startna linija

Jedna od kĺjučnih tvrdnji koja provlači kroz iskustva mnogih jeste da ulazak u advokaturu nije podjednako dostupan svima. Za one koji nemaju roditelje advokate ili partnera koji može da ih izdržava prve kritične godine, početak je izuzetno težak. Kao što primećuje jedan sagovornik, "u životu sasvim ok imali su roditelje, partnera koji će ih izdržavati 2-3 godine dok ne razrade posao, neku ušteđevinu, lokal, stan koji izdaju...". Nasuprot tome, obični smrtnici teško ulaze u advokaturu, suočeni sa visokim početnim troškovima i neizvesnim prihodima.

Prve godine, a često i duže, karakteriše finansijska neizvesnost. Porez i doprinosi za samostalne advokate predstavljaju značajan teret, posebno početnicima. U manjim mestima, gde je tržište ograničeno, situacija može biti još teža. "Malo je mesto, a advokata kao kuvnih pasa. Sada ih ima više nego kada je varoš imala veći broj stanovnika", primećuje se u jednom iskustvu. Konkurencija je ogromna, a mogućnost da se naplati tarifa od 50-60 hiljada dinara za neki posao često je iluzorna, jer "naprosto vas apsolutno niko neće angažovati".

Koliko zapravo zaradi prosečan advokat?

Ovo je pitanje koje muči mnoge, a odgovor je složen i neujednačen. Zarade advokata znatno variraju ne samo od osobe do osobe, već i iz meseca u mesec. Naplata nije kontinuirano stabilna. Kako jedan ispitanik opisuje: "Desi se da mi dva meseca ne legne ni dinara na račun, a onda odjednom legne 100.000, pa sutra još toliko."

Raspon zarada je širok. Neki advokati sa već razrađenom klijentelom i specijalizacijom za privredno pravo ili radeći u velikim korporativnim kancelarijama mogu imati značajne prihode. S druge strane, mnogi početnici ili oni u manjim mestima teško dostižu i prosečnu zaradu. Neki navode da su ranije "ubirali i po nekoliko stotina hiljada mesečno", ali da je u poslednje vreme "red veličine zarade spao na oko 80-90 hiljada, retko kada bude šestočifren".

Zaposlenje u tuđoj advokatskoj kancelariji takođe ne garantuje visoke prihode. Priče o početnim platama od 65 hiljada dinara za novopečene advokate u solidnim kancelarijama nisu retkost, što izaziva zaprepaštenje kod onih koji su očekivali mnogo više nakon dugogodišnjeg školovanja i položenog advokatskog ispita. "Mislio sam da u advokatskim kancelarijama imaju minimalno 2-3 hiljade evra", izjavljuje jedan korisnik.

Samostalnost vs. Rad za drugog: Dve strane medalje

Mnogi pravnici suočeni sa neadekvatinim uslovima rada u tuđim kancelarijama - gde se zahteva rad bez određenog radnog vremena, deli procenat od predmeta (često i do 70% u korist kancelarije), a godišnji odmor nije garantovan - odlučuju se za samostalni rad.

Ova odluka donosi slobodu, ali i ogroman rizik. Kako jedna koleginica koja je krenula samostalno opisuje: "Jedne nedelje bude perfektno, druge nedelje zaradiš 50 evra, opet ona sledeća nedelja perfektno i tako." Ključni je početni napor za sticanje klijenata: umrežavanje, obnavljanje kontakata, saradnja sa knjigovođama, pružanje usluga osnivanja firmi strancima, sastavljanje ugovora. "Nisam nervozna uopšte. Prihvatila sam da će biti teško i sporo, ali sam odlučila da se trudim za i zbog sebe", kaže ona.

Najveća vrlina samostalnosti jeste upravo kontrola nad sopstvenim vremenom. "Ustanem kad ja hoću, radim kad ja hoću, ako mi se ne radi petkom ne radim, radim za vikend ako treba... Sebe organizujem kako meni prija." Međutim, ovakav način rada zahteva ogromnu disciplinu, strpljenje i finansijsku rezervu za periode kada posla nema.

Provincija vs. Beograd: Potpuno različiti svetovi

Uslovi za bavljenje advokaturom dramatično se razlikuju u zavisnosti od lokacije. U manjim mestima, tržište je zasićeno, broj stanovnika opada, a ekonomska moć klijenata je ograničena. Advokat u kasnim četrdesetim ili pedesetim godinama verovatno neće napustiti profesiju, iako mu su primanja ispodprosečna, jer "nema gde drugde da radi". Istovremeno, ugled i percepcija uspeha su kĺjučni - advokat ne sme da prizna lošu finansijsku situaciju, jer to odmah odbija potencijalne klijente.

U Beogradu, pak, postoji više potencijalnih klijenata i složenijih, bolje plaćenih predmeta. Međutim, konkurencija je "još žešća". "I tek tu niko neće tek tako svojevoljno uzeti da ga zastupa neki novajlija u poslu." Za uspeh u prestonici često su neophodne specijalizacija, rad u okviru renomirane kancelarije ili, opet, porodične veze i poznanstva.

Kriza profesije i "igranje na kvarno"

Osećaj koji prožima mnoge diskusije je da je advokatura u krizi. "Realnost je verovatno da je naša država osiromašila, pa su samim tim i advokati osiromašili", konstatuje jedan učesnik razgovora. Sve se više nameće utisak da je "jedini recept za koliko-toliko uspešan advokatski biznis u Srbiji podrazumeva kršenje nekih pravila, kodeksa, zakona ili morala." Drugi dodaje da je u advokaturi "došlo vreme da moraš da igraš na kvarno da bi opstao, jer pravna sigurnost u celoj državi ne postoji".

Osim moralnih dilema, tu je i sveprisutni problem naplate honorara. Klijenti često odugovlače sa plaćanjem, traže popuste ili jednostavno ne plate. Damping, odnosno srozavanje cena usluga od strane nekih kolega, dodatno otežava poslovanje onima koji poštuju tarifu. "Ljudi misle da plate 20 evra i čokoladu", žali se jedan advokat.

Alternativne staze: Odlazak iz struke ili iz zemlje

Frustrirani niskim primanjima, neizvesnošću, nemogućnošću napredovanja ili prosto psihičkim naporom rada sa strankama, sve više pravnika razmišlja o promeni profesije ili odlasku u inostranstvo. Neki prelaze u potpuno druge oblasti - IT, bankarstvo, osiguranje - gde pronalaze lakši posao i često veću platu. "Moj suprug je na pravnim pozicijama radio 10 godina, plata 62.000 din. Prešao je u skroz druge vode, lakši posao, a plata 150.000 dinara", svedoči jedna korisnica.

Za one koji razmišljaju o inostranstvu, izazov je nostrifikacija diplome. Proces je komplikovan, a za bavljenje pravom u drugoj zemlji često je potreban visok nivo poznavanja jezika (C1 ili C2) i dodatno školovanje. Ipak, za mnoge deluje kao bolja opcija od boravka u Srbiji. "Bolje ćeš proći kao konobar nego ovde kao pravnik", primećuje se u diskusiji.

Zaključak: Da li advokatura još uvek vredi?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od pojedinca i njegovih okolnosti. Advokatura može da pruži nezavisnost, intelektualni izazov i zadovoljstvo od pomaganja drugima. Za one sa finansijskom podrškom, strpljenjem za građenje karijere tokom godina i talentom za sticanje klijenata, može biti izuzetno ispunjavajuća i profitabilna.

Međutim, za veliki broj pravnika, posebno početnika bez veza i kapitala, realnost je surova. Suočeni su sa visokim troškovima ulaska, neizvesnom zaradom, žestokom konkurencijom i često nepoštovanjem od strane društva koje ne vrednuje njihov rad. Kako jedna koleginica sumira: "Nije lako zaista. Krvav je put, stalno besparica i u ozbiljnijim godinama. Međutim, kada se ostvari, za mene je to najbolji posao koji jedan pravnik može da radi."

Pre nego što se upuste u ovaj izazov, budući pravnici moraju realno proceniti svoje resurse, strpljenje i spremnost na rizik. Advokatura danas u Srbiji više nije garancija bogatstva ili stabilnosti, već poduhvat koji zahteva posvećenost, izdržljivost i, često, odricanje - barem na početku. Razumevanje ove realnosti ključno je za donošenje odluke koja će odgovarati životnim ciljevima i mogućnostima svakog pojedinca.