11 Najotrovnijih Biljaka Koje Možda Imate u Domu ili Bašti

Kada deca prohodaju, sklanjamo sve što bi moglo biti opasno po njihovo zdravlje i život – hemikalije u kupatilu, oštre predmete, staklene posude i slično. Međutim, većina roditelja zaboravi na cveće. Mnoge biljke koje uzgajamo u stanu ili bašti mogu biti opasne po decu i kućne ljubimce.

Evo spiska 11 najotrovnijih biljaka koje možda imate u svom okruženju:

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je listopadna penjačica koja cveta u proleće velikim mirisnim cvetovima grozdaste strukture, obično plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste i do tri metra. Čitave zgrade mogu biti urasle u ovu biljku koja nosi titulu jedne od najotrovnijih.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Biljka sa zvonolikim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima. Koristi se u medicini za proizvodnju lekova za srce. Ako se proguta bilo koji deo ove biljke, može doći do mučnine, nesvestice, dijareje i grčeva. U težim slučajevima može doći do otkazivanja krvotoka i infarkta. Poznati su slučajevi trovanja kod kućnih ljubimaca.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika drvenasta biljka koja cveta od juna do kraja jeseni. Ima velike cvetove živih boja (beli, roze, crveni, plavi, ljubičasti) čija boja varira u zavisnosti od pH vrednosti tla. Ubrzo nakon trovanja javlja se osip, svrabež kože, oticanje, mučnina i pojačano znojenje. Bez pravovremene pomoći može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđica (Convallaria majalis)

Bela biljka intenzivnog mirisa, često se sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Sadrži heterozide koji utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđica ima crvene plodove koji sazrevaju u septembru i takođe su otrovni. Nakon dodira bilo kog dela biljke potrebno je oprati ruke.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Tropska biljka sa srcolikim cvetovima najčešće crvene boje. Gutanje delova biljke može dovesti do bolnih otoka i opekotina u probavnom sistemu. Oticanje sluznice može izazvati gušenje.

6. Hrizantema

Cveće koje se tradicionalno koristi za ukrašavanje grobova na Dan mrtvih je izrazito otrovno. Kod ljudi izaziva svrabež kože i oticanje. Postoji 100-200 vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade da bi oterali zečeve koji je izbegavaju zbog njenih toksičnih svojstava.

7. Lijander

Otrovan je svaki deo ove biljke. Čak i slučajno udisanje dima gorućeg lijandra može izazvati probleme. Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu, utiče na rad srca i trovanje njome može dovesti do infarkta.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a sve u dodiru s kožom mogu izazvati oticanje i svrabež. U slučaju trovanja potrebno je posetiti lekara koji će propisati antialergike.

9. Azalea (Rhododendron)

Grmovi azaleje imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, osip na koži, glavobolju, zamagljen vid i slabost u mišićima. Posebno je opasna za konje. Postoji preko 1.000 podvrsta ove biljke.

10. Narcis

Vesnik proleća može biti opasan ako se proguta njegova lukovica. Dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja, praćeno glavoboljom, mišićnom slabošću i zamućenim vidom. Takođe utiče na rad srca.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ova drvenasta biljka spada među najotrovnije, ali se ne može gajiti u stanu i nije čest stanovnik vrtova. Važno je znati da samo 1-3 semenke mogu dovesti do smrti, a u blažim slučajevima do halucinacija i jakog osećaja žeđi.

Zaključak

Iako su mnoge od ovih biljka prelepe i tradicionalno se uzgajaju u našim domovima i vrtovima, važno je biti svestan njihovih potencijalno opasnih svojstava, posebno ako u kući imate decu ili kućne ljubimce. Saznavanje o ovim opasnostima ne znači da morate odmah da se rešavate omiljenih biljaka, već da budete oprezniji u njihovom smeštaju i negovanju.

Mnogi od nas su odrasli uz većinu ovih biljaka i ostali zdravi, ali svest o potencijalnim opasnostima može sprečiti nepotrebne nesreće. Ako imate decu ili kućne ljubimce, razmislite o premeštanju otrovnih biljaka na bezbednu udaljenost.